Ficus pumila (F. repens) - puzeći fikus

Opis biljke:
Puzeća smokva ili puzajući fikus potiče iz Kine, Japana, Tajvana i Vijetnama. Kao kućna biljka gaji se od 1721. godine. Ovo je zimzelena puzavica ili puzeći grm sa malenim ovalno-okruglastim listovima (latinski pumilus - malen), zelene boje ili zelenih listova sa rubovima bele-krem boje. Listovi su 1-2,5 cm, raspoređeni u dva reda na tankom, puzećem stablu i često preklapaju jedni druge. Na mestu gde se spajaju lisne drške sa stablom pojavljuje se vazdušno korenje pomoću koga se grane priljubljuju za podlogu. Kod starijih biljaka listovi su veći i udaljeniji jedni od drugih, sa izraženom nervaturom na naličju lista. Varijetet minima ima veoma sitne i zbijene listove. Koristi se za pokrivanje površine zemlje u žardinjerama sa visokim biljkama, za vertikalno ozeljenjavanje ili se gaji kao viseća puzavica. Odgovara mu povećana vlažnost vazduha pa je odlična biljka za terarijume i bašte u staklenim flašama. Biljka je dugovečna ako joj se obezbedi povećana vlažnost vazduha i odgovarajuća temperatura, a u sobnim uslovima grane narastu i do 2 metra dužine.

Načini uzgajanja:
Preko leta saksija može biti na terasi ili balkonu. Zahteva dosta difuzne svetlosti, naročito varijeteti šarenih listova, ali dobro podnosi i polusenku. Prihranjuje se svake druge nedelje. Optimalna temperatura 18-20 stepeni, mada ova vrsta podnosi i niže temperature (7-10, neki varijeteti čak i niže u kraćem vremenu). Zahteva povišenu vlažnost supstrata i vazduha, zimi se zalivanje smanjuje, ali ne sme se dozvoliti da se zemlja skroz osuši. Zaliva se odstajalom vodom sobne temperature. Leti redovno orošavati biljku, a ukoliko je zimi u prostoriji sa centralnim grijanjem, orošava se cele godine. Presađivanje u rano proleće svake ili svake druge godine, u malo veću saksiju od prethodne. Zemlja slabo kisele reakcije (pH 5,5-6). U zemlju dodati malo peska radi bolje drenaže. Možemo je gajiti kao puzavicu uz oslonac, u visećim saksijama ili je formirati kao grm. Za postizanje grmolikog izgleda u proleće skratiti grane na biljci.

Razmnožavanje:
Razmnožava se poludrvenastim reznicama ili vršnim grančicama 5-10 cm dužine, krajem proleća na toplom i vlažnom mestu (20-30 stepeni). Odsečeni kraj grančice treba potopiti u mlaku vodu kako bi se zaustavilo isticanje mlečnog soka. Ožiljavanje se vrši u zemlji, pesku ili u vodi. Najjednostavnije je grane položiti i učvrstiti na površinu zemlje u saksiji i kada se formiraju korenčići odvojiti novu biljku od matične, odsecanjem iza mesta formiranja korena.

Ja imam F. Lyratu, Bengalensis, Deltoides, Benjamin (5 različitih), Pumile (2 vrste) i mislim da nisu preterano zahtevne biljke.

Ja hteo juče da stavim slike, pa vidim da tema o F. pumila ne postoji, ali evo ispravili smo i to.

Ja ih povremeno orošavam prskalicom, pogotovo ovog čisto zelenog koji se penje uz štap. Zimi mu po koji listić i otpadne, ali sve u svemu zadovoljan sam sa ovim biljkama.

Ja sam si danas kupila jedan, prelijep je ali tako sitan i mali....
kojom brzinom se širi???